5. oktobar - da li je bio potreban ii ne?

Demonstracije koje su se dogodile 5. oktobra 2000. godine, prisilile su Slobodana Miloševića da prizna poraz na Neposrednim izborima za predsednika savezne republike Jugoslavije.

Hronologija - 

To je bio jedini put da se Neposredni izbor za predsednika dogodio.

Izbori su se odrali 24. septembra 2000, nakon što je prethodno donet amandman na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, koji je to omogućio. 

Vladajuća koalicija SPS-JUL-SNP kandidovala je tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Demokratska opozicija Srbije kandiduje Vojislava Koštunicu, Srpski pokret obnove koji je pre izbora napustio koaliciju DOS angažuje Vojislava Mihailovića.

Srpska radikalna stranka, koja jeu to vreme bila članica vladajuće koalicije, odlučuje da ne podrži Miloševića, i kandiduje svog kandidata Tomislava Nikolića.

Par sati po zatvaranju izbornih mesta, CeSID (Centar za slobode izbore i demokratiju), objavljuje da Koštunica ubedljuvo vodi ispred Miloševića, što potvrđuju izborni štabovi DOS-a, SRS-a i SPO-a.

Tek 26. septembra Savezna izborna komisija objavljuje privremene preliminarne rezultate, po kojima je Koštunica pobedio na izborima, ali nije imao više od 50 procenata glasova, te da se mora održati drugi krug izbora. Opozicija ove rezultate ne prihvata i optužuje vlast za krađu izbora.

Četiri dana nakon izbora, SIK objavljuje konačne rezultate, prema kojima je Koštunica osvojio 48 procenata glasova, a Milošević 40 procenata, što bi značilo da bi drugi krug izbora trebao da se dogodi dve nedelje nakon prvog kruga. (Da bi kandidat mogao da postane predsednik Države, potrebno je da osvoji više od 50% na izborima, ako se to ne dogodi, onda se organizuje drugi krug izbora, koji se događa dve nedelje nakon prvog, na kome se bira između dva kandidata koja su u prvom krugu imali najviše glasova.)

Demokratska opozicija Srbije poziva građane na nemire, a rudaari iz Rudarskog basena Kolubara stupaju u štrajk, tražeći da se pobeda prizna opoziciji.

Osam dana nakon izbora, 2. oktobra, mnoge škole, fabrike, preduzeća i druge ustanove obustavljaju rad, a DOS poziva građane da kroz tri dana organizuju miting ispred zgrade Palarmenta u Beogradu.

Četvrtog oktobra, savezni ustavni sud poništava rezultate izbora i donosi odluku da se celo glasanje ponavlja.

Dana, 5. oktobra, par stotina hiljada građana dolazi u Beograd. DOS je organizovao da građani sa opozicionim liderima iz pet pravaca dođu u centar glavnog grada ispred zgrade saveznog parlamenta.

DOS zahteva ultimatum da se do 15 časova tog dana prizna pobeda Vojislava Koštunice na Neposrednim predsedničkim izborima.

SIK odbija to da uradi, pa okupljena masa kreće na Skupštinu, u koju ulazi oko16 časova. Nedugo zatim, u zgradi Skupštine izbija požar.

Oko 17 časova, okupljena masa ulazi u zgradu državne televizije.

Vojislav Koštunica obraća se okupljenoj masi sa balkona Skupštine grada Beograda oko 19 časova. Isto veče, daje intervju za RTS.

Dan nakon protesta, 6. oktobra, Slobodan Milošević se putem nacionalne televizije obratio naciji i priznao pobedu opozicije.

7. oktobra, Vojislav Koštunica biva inaugurisan na funkciji predsednika SJR, i pored ustavnih rokova.

Nakon demonstracija, formirana je privremena Vlada koju su činili DOS, SPS i SPO. MilanMilutinović, tadašnji predsednik Srbije raspušta parlament i raspisuje vandredne parlamentarne izbore za 23. decembar. 25. januara 2001. Zoran Đinđić proglašen je za predsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije.
Februara 2003. godine, ukida se SJR i proglašave Državna zajednic Srbije i Crne Gore, gde Koštunica gubi svoju funkciju i DOS učvršćuje svoju vlast.
12. marta 2003. godine Zoran Đinđić gubi život nakon što je na njega izvršen atentat ispred zgrade Vlade Republike Srbje.

.Danas, 16 godina nakon demonstracija, mišljenja ljudi o 5. oktobru su podeljena. 

Ali peti oktobar se dogodio, i još uvek nosi određenu važnost, zbog koje je jedan od najvažnijih datuma u modernoj srpskoj istoriji.

A kako vi vidite . oktobar? Šta je doneo dobro, a šta je ono dobro što je otišlo sa njim?